Zanimljivosti o Amazoniji

-Amazonska dzungla je dom vise od 2,5 miliona razlicitih vrsta insekata, vise od 40000 razlicitih biljaka, 1,5 hiljada razlicitih vrsta ptica i vise od 2 hiljade vrsta riba.
-Prostire se na vise od 5,000,000 kilometara kvadratnih, sto je cini najvecom dzunglom(tj, sumom) na svetu.
-Prostire se duz citavih 9 drzava: Brazil, Kolumbija, Peru, Venecuela, Ekvador, Bolivija, Gvajana, Surinam i Francuska Gvajana.
-Gusto drvece tesko onemogucuje prolaz suncevim zracima, i ako se nalazite ispod drveca, skoro je kompletan mrak, tako da ako pocne da pada jaka kisa, treba ce oko 10 minuta pre nego sto vas pokvasi.
-Medicina je tek testirala samo 1% biljaka u ovoj prasumi, tako da sa 40 000 razlicitih vrsta biljaka, sanse da se nadju projne vakcine za lekove su izuzetno ogromne.
-Vecina hrane koju jedemo bas potice iz ove dzungle: Banane, crni biber, cokolada, kafa, kukuruz, ananas, pirinac i paradajz.
-Oko 50 plemena koja zive u Amazonskoj prasumi nikad nije imalo kontakt sa spoljnim svetom.
-Ptica Tukan je toliko glasna, da moze da se cuje sa udaljenosti od 800 metara.
-Brojne zveri mogu da se nadju u dubini sume, ukljucujuci Anakonde, jaguar i kuguar.
-Svake godine se zapali 2,7 miliona ari ove dzungle.
-U Amazonskoj prasumi se nalazi 6,000 izuzetno retkih drveca
-U proseku svaki treci dan bude otkrivena nova zivotinjska vrsta
-Takodje se sumnja da u Amazoniji ima jos neotkrivenih indijanskih plemena
-Petinu svetske rezerve vode cini upravo reka Amazon po kojoj je prasuma dobila ime, i dan danas je tu netaknuti biljni svet.
-Do sada je nestalo 20% ove velicanstvene dzungle, i ako se tim tempom nastavi, ona ce nestati do kraja 21. veka.
-Postoje razlicite vrste drveca, a neka su velika kao soliteri, i idu preko 70m u visini.

Covek unistava ''Pluca planete''

Sečom i krčenjem šuma u Amazoniji je u razmaku od deset godina uništena teritorija veličineVelike Britanije. Blizu 240.000 kvadratnih kilometara amazonske džungle je nestalo u periodu od 2000. do 2010. Problem je pre svega u ilegalnoj seci šuma, izgradnje auto-puteva, rudarstva, poljoprivrede i stočarstva kao i izgradnje hidroelektrana. 63 odsto amazonske džugle od 6,1 miliona kvadratnih kilometara nalazi se u Brazilu, a 80 odsto seče šuma počinjeno je upravo u toj zemlji. Do sada je uništeno oko 20 odsto brazilskog dela amazonske džungle. Amazonska šuma smatra se jednim od najvažnijih prirodnih odbrana planete od globalnog zagrevanja zbog svoje sposobnosti da apsorbuje ogromne količine ugljen dioksida. Amazonska prašuma, takođe poznata i pod nazivom “pluća naše planete” predstavlja jedan od najvažnijih resursa čovečanstva.

Ono što je sigurno, jeste činjenica da se istiskuje život iz jedne od poslednjih netaknutih divljina na svetu. U medijima je 2007. godine osvanula vest da je otkriveno pleme koje do tada nije imalo nikakve kontakte sa spoljnim svetom. Brazilska kancelarija za Indijance je saopštila da se radi o plemenu Metiktire koje broji oko 80 članova i živi u nepristupačnom delu prašume, daleko od kopnenih i vodenih puteva. Iako su neki delovi amazonske prašume zaštićeni, uključujući i Nacionalni park Amazona koji prekriva područje od gotovo 10 000 km, ukoliko se krčenje šume nastavi današnjim tempom, ova ogromna šuma koja obuhvata jednu trećinu ukupnog svetskog šumovitog područja preti da  nestane do kraja 21. veka.

Svakodnevno se može čuti da šume, naročito prašume, igraju ulogu od izuzetnog značaja za opstanak života na našoj planeti. Sa svojih pet miliona kvadratnih kilometara površine, što čini više od polovine površine svih tropskih šuma na planeti, Amazonska prašuma najveća je na svetu.

U ne tako dalekoj prošlosti ti ekosistemi zahvatali su 14% ukupnog kopna na Zemlji, dok je ta cifra danas jedva 6%. Svi proračuni pokazuju da ako se trenutni trend razaranja nastavi, planeta bi bez ijednog prašumskog stabla veoma lako mogla da ostane već do kraja 21. veka.

Prašume su i oblasti sa najvećim biodiverzitetom na našoj planeti, s velikim brojem endemskih vrsta biljaka i životinja. Naučnici smatraju da se u njihovim dubinama kriju i lekovi za danas neizlečive humane bolesti (AIDS, rak), pošto se pretpostavlja da postoje hiljade još uvek neotkrivenih biljnih vrsta, čija mogućnost primene u medicini tek treba da bude ispitana. Ako za to bude mogućnosti, naravno.Naime, neke procene kažu da kao posledica krčenja prašuma izumire 137 vrsta biljaka svakog dana! Brojka koja zvuči zapanjujuće i zastrašujuće, naročito kada se razmotri činjenica da je neka od njih mogla biti osnova potencijalno velikih prekretnica u medicini.

I zamislimo samo – tropske prašume, koje opstaju na mestima na kojima se danas nalaze već milionima godina, svakodnevno se nemilosrdno uništavaju motornim testerama, buldožerima, požarima.Koliki je zapravo intenzitet razaranja Amazona? U poslednjih 40 godina Brazil (na čijoj se teritoriji nalazi 60% ukupne površine prašume) izgubio je preko 600.000 kvadratnih kilometara pod šumama. Najgori period u ovom stravičnom procesu zabaležen je između 1991. i 2000. godine, kada je bespovratno iščezla šumska površina narasla sa 415.000 na 587.000 km2.

Dolazimo do osnovnog pitanja – ZAŠTO ljudi tako besomučno uništavaju Amazonsku prašumu, vrlo često nazivanu “plućima planete”?Glavni razlog krije se u činjenici da su ljudima za prehranu stoke potrebne ogromne površine pod pašnjacima, kao i poljoprivredna zemljišta za gajenje biljnih kultura. Čak 91% ukupne iskrečene i od stabala „očišćene“ površine Amazona koristi se za ispašu. Ljudska populacija neprestano se uvećava. Samim tim i potražnja za hranom je sve veća. I tu dolazi do prekretnice, toliko česte u surovom kapitalističkom svetu u kojem živimo – veliki novac “uskače” u priču.Farmeri šume najčešće krče izazivanjem požara i to je verovatno najnegativnija u stvar u ionako mračnoj priči. Ne samo što se vatrom razaraju prašumske površine, već i ogromna količina ugljen-dioksida biva ispuštena direktno u atmosferu.

Prema većini istraživanja krčenje šuma je, sa učešćem od neverovatnih 20% u ukupnoj emisiji CO2, drugi najveći uzročnik globalnog zagrevanja na Zemlji !